Prevencija malignih bolesti

Savremeni način života podrazumeva promenu u ličnim navikama, načinu ishrane, fizičkih aktivnosti kao i izloženost sve većem broju štetnih uticaja iz okoline, što sve rezultura povećanjem rizika za maligne bolesti.

Najbolji način borbe protiv malignih bolesti je PRIMARNA PREVENCIJA – sprečavanje nastanka oboljenja putem uklanjanja štetnih delovanja ili putem uvodjenja pozitivnog ponašanja.

Istraživači procenjuju da bi se primenom svega što se zna o prevenciji raka mogao sprečiti nastanak do 2/3 slučajeva. Međutim, prevencija raka nije uvek moguća: još uvek nam svi uzročnici nisu poznati ili nismo uvek u mogućnosti da ih izbegnemo. Zbog toga veliki značaj ima SEKUNDARNA PREVENCIJA, odnosno rano otkrivanje bolesti. Kada se bolest pojavi uspešnost njenog lečenja zavisi na prvom mestu od proširenosti bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze.

Uočivši značaj malignih bolesti i važnost njihove prevencije, većina razvijenih zemalja je krajem druge polovine 20. veka započela masovne preventivne preglede. Najznačajniji od njih usmereni su na borbu protiv pušenja, izmenu načina života (ishrana, fizička aktivnost) i redovne preglede (SKRINING PROGRAMI). Ove aktivnosti zaustavile su porast, a u nekim slučajevima dovele do smanjenja obolevanja i umiranja od raka.

Danas su opšteprihvaćeni i od strane međunarodnih asocijacija preporučeni programi za:

Prema podacima Registra za rak centralne Srbije i Registra za maligne neoplazme Vojvodine u Srbiji svake godine od raka oboli oko 30 000 osoba.

Kod žena najčešći su maligni tumori dojke, debelog creva, grlića materice, pluća i tela materice.

Maligna oboljenja su odgovorna za oko 18,5% ukupne smrtnosti i nalaze se na drugom mestu, iza oboljenja srca i krvnih sudova.




Pripremio: Dr Bojan Ćulibrk, specijalista ginekologije i akušerstva; juni 2010.